Liderstvo i Menadžment - Srbija

Odmor jedini lek za menadžere

San svakog mladog čoveka je da radi u velikoj i uspešnoj kompaniji. Kada se to već dogodi, ambicije postaju veće – kako zauzeti neko od rukovodećih mesta.

Gledano sa distance, vide se samo prednosti koji nudi takav položaj, međutim, nedostatke vrlo brzo oseti organizam. Svakodnevni stres zbog donošenja brzih i važnih odluka, sve manje slobodnog vremena za porodicu i prijatelje zdrav organizam može da izdrži kratak period. Ako se tempo nastavi duže ili pojača, bez obzira na to koliko je mlad i zdrav, organizam posustaje.

Vreme za „kočnicu“

Ovako ubrzan tempo života stvorio je armiju ljudi koji boluju od popularno nazvane menadžerske bolesti. Mnogi ne prepoznaju da su u stalnom stresu i da im prete ozbiljni simptomi ovog oboljenja.

– U ozbiljnom riziku da obolite od ove bolesti ste u onom trenutku kada primetite da nemate više slobodnog i vremena za porodicu, prijatelje ili hobi. Kada za sebe kažete da ste „radoholičar“, da se hranite usput brzom hranom, pijete puno kafe i alkohola. U osnovi me­na­­­džerske bolesti je svakodnevni stres, kojeg na kraju dana ne uspevate da se oslobodite, a onda vremenom počinju da se pojavljuju i znaci premora i preopterećenja i najčešće se opisuju kao psihosomatska oboljenja – objašnjava dr Snežana Vasić.

Reakcija na stres

Ljudi različito reaguju na stres. Obično se javljaju ubrzan rad srca, napetost, nervoza, umor, česte promene raspoloženja, pospanost ili nesanica, smanjenje apetita ili povećan apetit, glavobolja, bolovi u vratnom i krsnom delu, stalan povišen pritisak, otežano disanje, stezanje u grudima, crevne tegobe, pojačano znojenje… Sve su to znaci kojima nas organizam upozorava da treba da stanemo. Lekari kažu da intenzivan, akutni stres može samo za deset minuta da dovede do nastajanja čira na dvanaestopalačnom crevu!

– Kod menadžerske bolesti je hronični, akumulirani stres osnov oboljenja, odnosno predugo delovanje na organizam povišene koncentracije kateholamina – kortizola iz nadbubrežne žlezde. To dovodi do poremećaja najfinijih regulatornih mehanizama organizma, promena u elektrolitima, smanjenja kalijuma, zadržavanja natrijuma, poremećaja u lipidima i to povećanja lošeg holesterola i glikemije, razvoja ateroskleroze i povišenog pritiska. Sve to predstavlja opasnost za nastanak infarkta, moždanog udara, dijabetesa, poremećaja funkcije štitne i polnih žlezda – kaže doktorka Vasić.

Na udaru oba pola

Od menadžerske bolesti obolevaju podjednako i muškarci i žene. Ranije se ova bolest javljala posle 40. godine života, međutim, danas se granica pomerila i sve se više javlja kod osoba u ranim tridesetim. Naša sagovornica kaže da muš­­karci zbog stresa najčešće obolevaju od kardiovaskularnih oboljenja, i to povišenog krvnog pritiska, infarkta, moždanog udara, a da žene na stres više reaguju promenom raspoloženja, apatijom i depresijom. I taj odnos se menja, tako da ima sve više žena sa hipertenzijom i infarktom.

– Posao menadžera vezan je za sedenje, rad na računaru, bez fizičke aktivnosti, s povećanim unosom neadekvatne, visokokalorične brze hrane, kafe i alkohola. Zbog toga dolazi do slabljenja mišića, najčešće nogu i kičmenog stuba, povećanja telesne težine, gde se pri nekontrolisanim pokretima, uvrtanja tela, podizanja tereta javljaju iznenadni bolovi i ukočenost u vratnom i krsnom delu, kao najčešće manifestacije neaktivnosti – nastavlja naša sagovornica.

Samo opušteno

Magična pilula za rešavanje problema menadžerske bolesti ne postoji, već je potrebno ozbiljno se pozabaviti svojim organizmom. Ako je već došlo do povišenog krvnog pritiska, povećanja šećera u krvi i holesterola, sve su to stanja koja zahtevaju terapiju lekovima uz red­ovne lekarske kontrole.

– Nije dovoljno lečiti se samo lekovima, već se moraju preduzeti i druge mere koje će na duže popraviti i očuvati zdravlje u najširem smislu te reči. Neophodna je redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, kratak i sadržajan odmor – to je osnov za lečenje mena­džerske bolesti. Naravno, sve to mora da bude dozirano i prilagođeno svakom organizmu – kaže doktorka Vasić, i ističe da je pogrešno fizički se aktivirati tako što ćemo od­­mah da zaigramo tenis, istrčimo polumaraton...

Prevelika i neadekvatna fizička aktivnost može da dovede do povređivanja ili pak problema sa srcem zbog iznenadnog prevelikog opterećenja nepripremeljenog organizma. Ona savetuje kratak lekarski pregled s preporukom šta je to što je najadekvatnije za svaku osobu.

Velnes centri

Najbolji lek za stres je dozirana fizička aktivnost, počev od šetnji, brzog hoda, redovno tri puta nedeljno, ili pak vežbi na otvorenom. Idealna fizička aktivnost je plivanje, jer maksimalno relaksira, rasterećuje zglobne segmente, olakšava pokrete i priprema organizam za pojačanu fizičku aktivnost. Dobre su i joga vežbe, koje su pre svega vežbe istezanja, spori pokreti bez opterećenja i mogućnosti povređivanja.

– Više kratkih odmora tipa produženog vikenda na planini, u velnes centru ili banji su idealni načini oslobađanja od stresa. Pre­poruka je medicinski velnes centar, koji ima stručni nadzor i gde osoba može maksimalno da se opustiti, ali i dozirano fizički aktivira – preporučuje doktorka Vasić.

Idealne za brzo oslobađanje od stresa su i relaksacione masaže. Tu su, naravno, i bazeni, hidromasaže, primena termomineralnih i bisernih kupki, pakovanja za relaksaciju i revitalizaciju, fitnes, mogućnost plesa i slično.

Ishrana treba da bude bogata prirodnim napicima i raznim vrst­ama salata. Preporuka je da se i na nivou velikih kolektiva organizuju jednodnevni ili dvodnevni aktivni odmori za zaposlene,a sve u cilju boljeg poslovanja i očuvanja dobre komunikacije i zdravlja.